30/11/10 // 5:02


Uplaši me sjaj, milion sveća kad se nebom popali.
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to dešava, dal čovek išta rešava
il' smo samo tu zbog ravnoteže među zvezdama?



balašević je na ripit.

zima je.

magle se naočale kada ulazim u tramvaj.

to ne volim.

zima je tako bolesno tiha.

tako bolesno hladna.

samo gdje koji suhi list

tužno cvili na ovom vjetru

koji šamara

lica ljudi.

ona postaju rumena, rozkasta i breskvasta

i uljepšavaju ovo sivilo

mog zamjenskog

grada.

danas sam prvi puta ove godine

stavila svoj broš – božićno drvce.

i kupila sam lampice za sobu ,

moje deda mraz babuške

su spremne.

spekulas keksi

i čaj s rumom.

a možda se dogodi

i kuhano kupinovo vino.

pomješano s jazz pločom

miriši snijeg.

ne volim ga.

29/11/10 // 11:35

zadnji post sam pisala na brzinu jer sam žurila na vlak za moj najdraži Osijek.

ostale blogerice su pisale kritike, ja nisam (ali sam zato stavila link Josefininog bloga ( pogledajte na kraju mog prošlog posta) u kojem je sve lijepo napisano.jer moj tip bloga nije takav.

ja na svom blogu pišem svoje misli, poeziju i prozu koju proživljavam u tom danu i trenutku.

iako se vecinom  u komentarima osvrnem i napišem svoje mišljenje.

složila bih se s jednim da među našom hrvatskom blogo sferom koja raste brže od kuge postoje ljudi koji žele biti viđeni i koji idu na sva modna događanja koja se otvaraju u Zagrebu, kako bi bili viđeni. na kojim blogovima ne možete pročitati gotovo niša lijepo jer su pretvoreni u reklame ili mozete procitati s kim su sjedili u prvom redu na otvaranju trgovine ili revije.

žalosno mi je to što su danas  svi poznati i svi žele biti poznati. i tu se gube glavne vrijednosti kvalitete i ljepote.

sve postaje kič.

ali isto tako ružno je što nas blogere zovu na sve događaje kako bi oni pratili svjetske trendove , (jer su svijetu blogeri u prvim redovima, poklanja im se dizajnerska odjeca i slično. o njima pisu u novinama …)  a prema nama se ponašaju kao prema nekoj potrošnoj robi, mi smo tu kako bi pisali lijepe kritike jer naravno trebamo biti sretni sto su nas uopce  i pozvali i dali nam  dijatalne pahuljice za mlijeko.

Ja se zbilja trudim oko svog bloga kao i moj Filip ali iskljucivo iz svog zadovoljstva.

strašno mi je drago što imam stalne čitatelje i

što mogu s njima podjeliti svoju svakodnevnicu surovu i iskrenu, sretnu i nježnu.

moj blog je moj hobi. a ne posao.

nadam se da ste i vi prepoznali u našoj blog zajednici koje se cure/dečki turde iz svog zadovoljstva,

a koji žele biti popularni i poznati.

jer ja vidim.

Prekjučer sam bila na Balaševićevom Filmu koje je trajao 2 sata i 45 minuta :D

Jučer sam bila na koncertu i srce mi je igralo bas kao i prije 9 godina kada sam prvi puta u istom društvu kao i jučer (Sonja volim te.)

slušala Đoleta u živo.

4 sata koncerta. jednostavno neopisivo.

Svuda je lijepo ali kod kuće je najljepše. – nije ni lud onaj koji je to izjavio.

U Osijeku je hladno i zima je pred vratima, jučer je mama stavila ogromni vjenac na vrata

od borovine božikovine  i cedra <3 s crvenim gombicama.

također su poljepljeni plakati : “poklonite si advent u Zagrebu”

samo sam se nasmijala.

kad je vec post s brda s dola :

jako veliku muku mučim s čizmama

kupila sam danas ove :

(hvala tata) jedva cekam da mi dođu!

znam da su vecini ljudi ogavne, ali doslovno :D ja kad sam ih vidjela srce mi je prvo zastalo pa sam dobila aritmiju!

podsjecaju mi na one ortopedske koje je nosilo pola djece u centru u kojem sam radila <3

dvoumila sam se između ove boje i maslinasto zelene ali je bila velika razlika u cijeni poštarine pa

sam se ipak odlučila na ovu boju!

i odlučila  sam se na timbarlandice smeđe jer mi treba nešto za gackanje po bljuzgi, njih cu si kupiti sama!

(zna li netko do kojih brojeva tocno proizvode dječje modele cula sam da su duplo jeftinije)

i ovu torbicu,

napokon je snižena! i poštarina je bila besplatna <3

i kupila sam si ovaj parfem za zimu <3

ovo je najduži post u povjesti mog bloga :D

nece ih više biti <3

pusa svima!

26/11/10 // 7:15

kao i neke od mojih blog kolegica i prijateljica i ja sam bila pozvala na ovaj čuveni DFW

necu pisati nikakve kritike jer nisam stručnjak za njih

slike su tu pa sami procjenite kako nam je bilo.

ekipa je bila prekrasna <3 sve blogerice su mi tako mile i drage i slatke!

napokon smo bile (gotovo) sve na okupu.

edit :

molim vas posjetite blog ove dive djevojke i pročitajte više

o revijama.

http://stopppwhispering.blogspot.com

25/11/10 // 3:14

Znaš šta, neka mora sve potope,
nek se glečeri rasture, večni snegovi otope.
Pa šta, neka kiše ne prestaju,
neka gromovi polude, samo rata da ne bude!

Znaš šta, nek se doba preokrenu,
nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.
Pa šta, vetri nek pomahnitaju,
nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!

K’o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica
i tvoja ljubav nad njima čuva ih kao lavica.
Loše te vesti uzbude – da rata ne bude!

Samo da rata ne bude, ludila među ljudima,
veliki nude zablude, plaše nas raznim čudima
i svakoj bajci naude – da rata ne bude!

24/11/10 // 9:02

u meni i oko mene.

da dan traje 89 sati možda bih stigla napraviti sve što planiram i želim

vrištim u sebi

jedva cekam ona dva tjedna za blagdane

koje cu provesti u osijeku valjajuci se

s  marsom po snijegu.

jeduci medenjake i pijuci kuhano vino.

jedva čekam petak navečer. i želim da vikend traje 365 dana.

;